U prvom i drugom delu Arijana je pokušala da odgovori na pitanje da li je ples umetnost, sport ili nešto treće. Dugogodišnje plesačko iskustvo i znanje stečeno na sportskoj akademiji omogućilo joj je da irski ples sagleda iz različitih uglova i da ga dovede u vezu sa snagom mišića. Za kraj, obradila je još nekoliko ključnih aspekata irskog plesa, kao što su fleksibilnost i kondicija. Da li su irski plesači ujedno i sportisti?

 

 

 

 

 

Fleksibilnost

Za irski ples su takođe karakteristične visoke ekstenzije nogu, koje se uglavnom nazivaju „kicks“. Irski plesači ne moraju da imaju fleksibilnost u svim ravnima kao većina drugih plesača ili gimnastičara, ali je za ovaj pokret ipak potrebna visoka fleksibilnost kukova i elastičnost mišića, pogotovo što je opet otežavajuća okolnost ta, da gornji deo tela mora ostati nepomičan i uspravan, i ne sme pomagati u pokretu ili se savijati prema nozi. Ovi pokreti su uglavnom brzi i zahtevaju brzo podizanje i brzo, ali kontrolisano spuštanje cele noge. To zahteva eksplozivnost udova, ali i stabilnost kako ne bi došlo do povreda.

    

 

Šta se dešava sa našim najbitnijem mišićem – srcem? 

Uzimajući u obzir sve ove komponente – komplikovan i brz rad nogu, eksplozivne skokove, visoke odraze sa zemlje, široko kretanje preko bine, mnogo sile koja se koristi za udarce itd. – možemo izvesti zaključak da i naše srce i respiratorni sistem podjednako naporno rade kako bi dopremili kiseonik i krv do aktivnih mišića i pluća i omogućili energiju za dalju aktivnost. Nije nam poznato da je rađeno bilo kakvo istraživanje koje bi utvrdilo u kojoj zoni opterećenja plesači rade, koliki je i u kojim momentima puls. Naravno da tu ima mnogo varijabli, i da sve zavisi od utreniranosti plesača, nivoa na kojem je plesač (što je napredniji nivo plesanja, i sam ples je naporniji), koja je njegova maksimalna srčana fekvenca itd. Međutim, zanimljivost je da takmičarski plesovi ne mogu da traju duže od jednog i po minuta, a u jako retkim slučajevima do dva minuta, upravo zbog intenziteta koji plesači trpe. Uzimajući u obzir koliko traje takmičarska aktivnost i kakva je ona, a da znamo barem neke vrednosti pulsa, možemo nekako izvući zaključak o tome kakva aktivnost irski ples, i koliko je on zapravo naporan. Dakle, može se reći da je irski ples anaerobna aktivnost, visokog intenziteta. To znači da mišići rade bez prisustva kiseonika, jer potrebe mišića za energijom nadmašuju sposobnost mehanizma koji stvara kiseonik da brzo i efikasno dopreme energiju, već se oslanjaju na druge sisteme koji obezbeđuju brzo dostupne izvore energije – glukozu (drugim rečima: energija potrebna odmah i sada). Odlike anaerobnih aktivnosti su te, da su one visokog intenziteta i kratkog trajanja (izražene u minutama), te su između vežbi ili aktivnosti potrebni kratki odmori. Ovaj anaerobni metabolizam kao nusprodukte stvara mnogo mlečne kiseline, koja se tokom plesa i treninga brzo gomila u mišićima. To dovodi do zamora i čini da plesači često plešu sa onim karakterističnim osećajem pečenja i žarenja u mišićima. Mnogi sportovi su upravo ovog karaktera, i kada sagledamo sliku na ovaj način, vidimo da se irski ples zaista ne razlikuje mnogo od drugih sportova. Što se pulsa tiče, ne postoji dovoljno veliki uzorak ljudi koji su merili svoj puls tokom jednog plesa treninga, međutim, određeni izvori koji su koristili pulsmetar navode da puls ide od minimalnih 160 do čak 195 otkucaja u minuti. U zavisnosti od lične maksimalne srčane frekvence, ovo stavlja irski ples u sam vrh lestvice napora.

 

Napomena: tablice služe samo kao orijentacija radi sticanja nekog okvirnog uvida o tome kakvog tipa je određena aktivnost, u ovom slučaju, irski ples. Postoji mnogo varijabli, kao što su nivo i utreniranost plesača, njegov maksimalni puls u odnosu na godine i tako dalje. Nadalje, svaki pulsmetar ima sopstvene parametre od koliko do koliko pulsa je određena zona, i procente računa u skladu sa podacima vežbača koji ga nosi. Neko može biti u umerenoj zoni opterećenja, dok neko drugi može biti u ovoj najvišoj zoni, ali sigurno je to da je irski ples daleko od simpatičnog skakutanja.

 

I za kraj ovog upoznavanja sa irskim plesom...

Naravno, ništa od ovoga ne može ni približno opisati dinamičnost i specifičnost irskog plesa. Potrebno ga je videti, i doživeti. Preporuka i molba svih nas, plesača, vama koji ovo čitate, je da pogledate neke snimke ovog plesa, i da kad to budete radili, ne dopustite da vas zavara lakoća sa kojom oni to rade, pri kojoj se ne vidi količina uloženog napora, već imajte na umu sve ovo: koliko i kako se mišići koriste, koliko se brzo pleše, koliko se mnogo skače... I kada ponovo pogledate njih koji sve to rade sa osmehom na licu i neverovatnom lakoćom, shvatićete da vrhunski plesači nisu ništa manje impresivni od vrhunskih sportista.

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: info@erinsfiddle.com

            

© 2015 Erin's Fiddle