Rana istorija irskog plesa otkriva da je u prošlosti bilo čestih kontakata sa različitim narodima kroz migracije i invazije. Svaki od tih naroda je doneo nešto svoje, što se danas može prepoznati u irskom plesu. Prvi zapisi o plesu u Irskoj govore da su druidi izvodili ritualne plesove, slaveći pritom hrastovo drvo i Sunce. Tragovi njihovih plesova, koji su se plesali u obliku kola vidljivi su i danas u pojedinim kejli-plesovima. Kad su Kelti došli u Irsku iz Srednje Evrope pre više od dve hiljade godina, doneli su sa sobom svoje plesove. Oko 400. godine Irska je pokrštena, u čemu je ključnu ulogu imao sv. Patrik. Time nije došlo do bitnijih promena u muzici i načinu plesanja. Međutim, anglo–normanska invazija u 12. veku donela je normanske običaje u irsku kulturu, pa tako i u ples. 

Tokom 16. veka plesači su plesali u velikim dvoranama novoizgrađenih dvoraca. Neke irske plesove su prihvatili i engleski okupatori, koji su ih doneli na dvor engleske kraljice Elizabete I. Posebno su bili popularni trenchmore i hey, iz kog se razvio današnji reel.

Irski plesovi su bili praćeni muzikom koja se izvodila na gajdama i harfi. U kućama anglo–irske aristokratije, gospodar je često znao da se priključi slugama prilikom pojedinih plesova. Plesovi su se izvodili čak i na bdenjima za pokojnike, gde se plesalo uz gajde u krugu oko pokojnika.

Tokom 18. veka u Irskoj su se pojavili učitelji plesa, tzv. dance masters, koji su ujedno bili vrhunski plesači i učitelji plesa. Pomenuti učitelji plesa su oko sebe okupljali plesne grupe, koje su formirali od svojih najtalentovanijih učenika. Irski ples je već tada imao visoke standarde, a vrhunski plesači su bili izuzetno cenjeni. Svaki učitelj plesa imao je svoju teritoriju na kojoj je radio i nikada nije svoj rad prenosio na teritoriju drugog učitelja. O tome koliko su učitelji plesa bili cenjeni svedoče i podaci da su oni čak ponekad bili otimani od strane meštana onih prostora koji nisu imali svog učitelja. Ipak, i učitelji su imali takmičarskog duha - kada bi se sastajali na sajmovima, često su se takmičili jedni protiv drugih.

Pokreti rukama su u irskom plesu ograničeni, pošto se plesač uči pokazivanju kontrole i gracioznosti. Postoji mnoštvo legendi koje objašnjavaju poreklo ovog pravila. Jedna od njih kaže da su Irci, kojima je pod engleskom vlašću bio zabranjen svaki vid zabave, da bi u pabu sakrili da plešu, samo lupkali stopalima ne pomerajući gornji deo tela. Tako bi zavarali engleske oficire koji su uveče patrolirali loveći prekršaje.

Danas postoji veliki broj organizacija koje promovišu irski ples, od kojih je najpoznatija i najveća An Coimisiún le Rincí Gaelacha (CLRG). Takmičenja u plesu se održavaju i danas širom Irske i sveta, a pobednici regionalnih prvenstava kvalifikuju se za svetsko prvenstvo. Svetsko prvenstvo u irskim plesovima se održava na proleće, na drugoj lokaciji svake godine. Na njemu odmeravaju snage takmičari iz celog sveta i bore se za prestižnu titulu svetskog prvaka u irskom plesu.

Uspesi plesnih trupa Riverdance i The Lord of the Dance popularizovali su irski ples u celom svetu, pa se tako danas njime bave i oni koji nisu Irci i koji nemaju irske korene. Početkom 21. veka svetska plesna scena je postala bogatija za nekoliko veoma inovativnih grupa koje kombinuju irski ples sa različnim plesnim i muzičkim elementima. Najzapaženiji od njih su Prodijig, koji kombinuju irski ples sa hip-hopom, TapTronic, koji eksperimentišu sa zvukom irskog stepa, koristeći ga kao podlogu za elektronsku muziku, i Up & Over It, dvojac nekadašnjih šampiona u irskom plesu, koji ovoj strogoj plesnoj formi dodaju dozu humora, uvodeći u njega potpuno neočekivane elemente.

Preporuka za čitanje: Cullinane, J. Dr: Aspects of History of Irish Dancing, 1987

 

 

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: info@erinsfiddle.com

            

© 2015 Erin's Fiddle