U svom septembarskom broju Plezir magazin je objavio intervju sa našom instruktorkom Biljanom Pajić. O irskom plesu, njegovoj istoriji, pokretima, ali i o njenim težnjama i ciljevima sa Biljanom je razgovarala Minja Cvetković.

 

 

 

1. Zdravo Biljana, kaži nam za početak nešto više o samom irskom plesu? O kakvom se plesu zapravo radi i koliko je bogata njegova istorija?

Irski ples je veoma kompleksan i sastoji se iz nekoliko različitih stilova. Ima veoma bogatu istoriju, ali ona se i dalje gradi i razvija. Najpoznatija vrsta irskog plesa je step, koji je popularizovan u nastupima trupa Riverdance i Lord of the Dance, a odlikuje ga miran gornji deo tela i brzi i ritmični pokreti nogama. Tu su još i tzv. soft-ples, koji se igra u mekim cipelama nalik na baletanke i džez-patike, zatim društveni plesovi, tzv. kejli (ceili) i set-plesovi, koji su zapisivani kroz istoriju i prenošeni u originalnom obliku do danas, kako ih i mi podučavamo, kao i stari stil (sean-nos), koji je takođe jedna vrsta stepovanja, ali sa opuštenijim stavom i naglaskom na improvizacijama. Za istoriju irskog plesa vezuju se mnoge legende. Jedna od najpoznatijih potiče iz vremena britanske okupacije, kada je Ircima bio zabranjen svaki vid zabave, pa i ples. Da bi od britanskih vojnika, koji su patrolirali pored pabova, sakrili da igraju, ostajali su mirni gornjim delom tela, koji se video kroz prozor. Mnoge legende vezane za nastanak irskog plesa i muzike u osnovi kriju upravo ovaj motiv revolta i očuvanja kulture i duha naroda uprkos represiji, što odlično ilustruje irski mentalitet.

2. Radiš već nekoliko godina kao koreografkinja u jednoj od najpoznatijih škola irskog plesa kod nas, Erin's Fiddle. Kako su izgledati tvoji počeci bavljenja plesom?

Plesom u širem smislu bavim se praktično čitavog života. Od pete godine sam igrala folklor. Nakon dvanaest godina bila mi je potrebna promena, pa sam otkrila jednu amatersku grupu entuzijasta, koja se bavila irskim plesom. Već na prvom času mi je postalo jasno da je u pitanju prilično težak, ali na svoj način izuzetno strastven i zabavan ples, za koji vredi istrpeti pokoju upalu mišića. Jedna grupa nas je u irskom plesu videla potencijal za dalji razvoj i ozbiljan sportski i umetnički rad, i tako je 2006. godine nastala trupa „Erin’s Fiddle“. Kao i svaki početak, i ovaj je imao svoje teškoće, ali smo uz timski rad, na koji smo veoma ponosni, uspeli sve da ih prevaziđemo i stvorimo uspešnu plesnu trupu.

3. Provereno znam da irski ples nije tvoja jedina ljubav i nije tajna da već nekoliko meseci treniraš i sving plesove, pa nam kaži na koji način uspevaš da ih uskladiš? Da li se radi o dva potpuno suprotna plesa kao što to možda deluje ili imaju neku zajedničku osnovu?

Prva zajednička osobina irskim i sving plesovima je što se u oba zaljubiš čim savladaš prvi korak! Zajednički im je i taj buntovnički duh koji džez muzika uopšte nosi sa sobom, pa tako i plesovi koji su uz nju nastali, a povezuju ih još i dinamičnost, brzina i, svakako, bučnost. Razlikuju se u stavu, koji je u svingu prirodniji nego u irskom plesu, ali naravno i u tome što se sving plesovi najčešće igraju u paru, što je u irskom plesu prilično retko. Dok su partneri u svingu potpuno upućeni jedno na drugo i moraju da slušaju sitne impulse tela onog drugog kako bi igrali skladno, u irskom plesu telesni kontakt zamenjuje muzika – ritam i zvuk su impulsi koji povezuju sve plesače na sceni. Dok bi mnogima možda bio problem da se istovremeno bave plesovima koji su toliko različiti u stavu i držanju, meni ova kombinacija zapravo veoma prija, jer mi pomaže da na nove načine posmatram svoje telo i pokret, ali takođe, priznajem, pravo je uživanje na nekom plesu konačno biti samo učenik! 

4. Da li misliš da je scena irskog plesa zaživela u Srbiji? Postoji li možda nešto čega bi ti volela da bude više kada govorimo o popularnosti ovog plesa kod nas, ili pak nešto što bi promenila da možeš?

Srpska publika je veoma prijemčiva za irski ples i sjajno reaguje na dobru izvedbu. Ipak, čini mi se da ne uspevamo da dopremo do svih onih koje bi zanimalo ovo što radimo. Moje želje, nade, ili kako god bih to nazvala, vezane su za globalnu situaciju u kojoj se nalazi kultura u našoj zemlji. Više razumevanja i podrške od strane zvaničnih kulturnih institucija znatno bi popravilo i status koji irski ples ima na kulturnoj sceni u Srbiji.

5. Ljudima koji nisu dovoljno upoznati sa irskim plesom je prva asocijacija na njega najčešće stepovanje. Koliko je zapravo ono zastupljeno u ovom plesu i generalno u plesnoj školi Erin's Fiddle?

Step je tek jedna od vrsta irskog plesa, ali je činjenica da je za publiku najuzbudljivija, jer prenosi ogromnu količinu energije, ne samo vizuelno, kao svaki drugi ples, već i zvukom koji proizvodi. I za plesače predstavlja veliki izazov, zbog veštine koja je potrebna za izvođenje koraka, ali i da bi svi na sceni bili usklađeni. Ipak, nisu samo nastupi ti na kojima step dolazi do izražaja. Ova vrsta irskog plesa izvodi se i na takmičenjima, i to kao solo nastup. Zbog svega toga se na step kod nas obraća posebna pažnja, ali ni druge stilove ne zapostavljamo. Trudimo se da svojim plesačima ponudimo sve aspekte irskog plesa, kako bi svi dobili priliku da se pronađu u nekom od njih i možda dalje razviju svoju kreativnost.

6. Imaš li određene plesne uzore koje bi mogla da izdvojiš? U vezi sa tim, kakav je bio osećaj plesati sa članovima poznate trupe Lord of the Dance prošle godine, na radionicama koje ste organizovali? 

Jedan od uzora mi je svakako poznata solistkinja Lord of the Dance, Bernadette Flynn, koju sam upoznala 2012. godine na radionici koju smo organizovali u Beogradu uz podršku irske fondacije Meri Dafi. Bernadette je u irskom plesu ostvarila sve ciljeve koji se mogu poželeti – kao šestostruka prvakinja sveta, malo je reći da je bila uspešna takmičarka; kao dugogodišnja solistkinja trupe Lord of the Dance postavila je standarde u irskom šoudensu na koje se plesači širom sveta i dalje ugledaju; odskora je sa svojim mužem Damien-om, takođe nekadašnjim svetskim prvakom i solistom LOTD, položila instruktorske i sudijske ispite i osnovala plesnu školu, koja već postiže zapažene uspehe na najprestižnijim šampionatima. Iskustva na radionicama sa „lordovcima“, kako ih zovemo, su naravno neprocenjiva, ali ono što se meni posebno dopalo je druženje sa njima po beogradskim pabovima i improvizovanje i nadmetanje (ako je uopšte moguće nadmetati se sa njima) uz živu muziku i kriglu tamnog piva. Sjajan je osećaj upoznati ljude kojima se godinama diviš na sceni i shvatiti da su potpuno prirodni i spontani, kao i sam Majkl Fletli, kog sam imala prilike da upoznam 2013. godine u Limeriku.

7. Postoje li određeni ciljevi vezani za irski ples koje bi ti kao koreografkinja i plesačica želela da ispuniš?

Glavni cilj mi je trenutno da položim poslednji instruktorski ispit u Irskoj, koji me uskoro čeka. Pored toga, nastavljam da radim na sebi, jer jedino na taj način i moji plesači mogu da napreduju. Trenutno razvijamo svoj kreativni izraz, koji je naišao na sjajan odziv kada smo u maju ove godine premijerno izveli novu predstavu „Ritam grada“. U radu na predstavi otkrili smo veliki kreativni potencijal cele trupe, a moja želja je da ga i nadalje razvijamo i vidimo dokle će nas odvesti. 

8. Najzahtevniji pokret ili figura koju si do sada savladala i neka na kojoj još radiš?

Jedan od mojih omiljenih pokreta u stepu su višestruki „klikovi“ – višestruki udarci štiklom o štiklu u vazduhu, za vreme skoka. Zvuči skroz opušteno, zar ne?  Postoji više položaja iz kojih se klikovi izvode, a trenutno radim na tome da budu što bolji, i što manje slučajni.

9. Možeš li nama laicima da objasniš fenomen zvani cipele kada je reč o irskom plesu? :) Zbog čega su toliko važne, koje su najkvalitetnije, u čemu je razlika i postoje li neke koje ti priželjkuješ?

Cipele za irski ples su veoma specifične zbog raznih mogućnosti zvukova koje proizvode. Na prednjem delu đona nalazi se tzv. „tip“, drveni blokej kojim se najčešće udara, ali i koji služi za penjanje na vrhove prstiju (kao u baletskim špic-patikama). Na zadnjem delu nalazi se štikla, koja ima ispupčenje sa unutrašnje strane, kako bi plesačima bilo lakše da izvedu već pomenute klikove. Zavisno od nivoa znanja, razne su kombinacije zvuka i pokreta koji se izvode cipelicama. Zbog toga je bitno odabrati prave. Razlikuju se cipele za početnike od onih u kojima  igraju plesači na šampionatima, a poslednjih godina proizvode se i cipele sa raznim, najčešće optičkim dodacima, kako bi noga izgledala duže, pa samim tim i pokreti lepši. Teško je reći koje su najkvalitetnije, jer se osobine cipela razlikuju i od stopala do stopala, ali ja uvek preporučujem cipele iz radionice Eamon-a Fay-a u Dablinu, koja ima dugu tradiciju. Iz ove radionice cipele se šalju u celi svet, a ipak sam majstor Eamon i njegovih par šegrta rade sav posao i zadržavaju lični kontakt sa kupcima. Eamon je uvek ljubazan i otvoren za savete oko veličine ili vrste đona i drugih dodataka, a sa njim u radnji uvek možeš da proćaskaš dok kači poslednji kaišić na par cipela napravljen samo za tebe. Trenutno posedujem novi par cipela iz njegove radnje i jedino što priželjkujem je da ih konačno razgazim! 

10. Za kraj, za sve zainteresovane čitaoce – kada je upis novih članova i koliko puta nedeljno su treninzi? Takođe, postoji li određeno predznanje koje je poželjno ili nešto od opreme? 

Upis u dečju grupu za početnike je u toku, a prvi trening je već u subltu, 05. septembra. Nova grupa za odrasle startuje u oktobru, a svi zainteresovani nam se mogu javiti putem mejla, telefona ili društvenih mreža za sve dodatne informacije. Treninzi se održavaju dva puta nedeljno u trajanju od po 60 minuta za decu i 90 minuta za odrasle. Nakon savladavanja osnovnih koraka, plesači dobijaju priliku da dolaze na dodatne treninge, na kojima se pripremaju za takmičenja i nastupe, ukoliko to žele. Predznanje može biti od pomoći, mada nije nikakav preduslov. Svi su dobro došli, a potrebna je samo udobna odeća i obuća i puno dobrog raspoloženja! :) 

 

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: info@erinsfiddle.com

            

© 2015 Erin's Fiddle