Istorija

Kejli (céilí) plesovi predstavljaju nezvaničnu tradiciju plesa koja je uobičajena za najveći deo čovečanstva još od praistorije. Mnogi od njih su oblikovani kao kola (round dances), plesovi u lesi (line dances), kao i progresivni plesovi u lesi (progressive line dances). Normanima se pripisuje upoznavanje Iraca sa kolom negde oko dvanaestog veka. „Rince fada“ (dugi ples) je zapravo porodica plesova, od kojih je jedan opisan krajem 17. veka, kao ples koji izvodi „troje ljudi pomerajući se rame uz rame, a svako od njih drži po jedan kraj bele maramice, dok ih ostali plesači prate u parovima“. Gaelic Revival, ili Gelski povratak (pojam koji se koristi za obnovljeno interesovanje za gelsku kulturu krajem 19. veka) je u Irskoj potpuno uništio običaj igranja ovih plesova, i to tako efikasno da, kada je Gelska liga (Gaelic League) odlučila da ih dvadesetih godina 20. veka ponovo oživi, oni su bili potpuno izgubljeni, pa su novi plesovi morali biti kodifikovani, da bi se sastavio „Ár Rinncidhe Fóirne“, spisak od 30 popularnih irskih plesova sa instrukcijama za igranje. Autori mnogih popularnih kejli-plesova su poznati. Na primer, „Fairy Reel" je oko 1930. godine komponovao An t-Athair Ó Flannagáin, prema melodiji koju je napisao Neil Gow za Fife Hunt Ball u Škotskoj 1802. godine.

Termin kejli-ples je uveden krajem 19. veka od strane Gelske lige, koja je imala za cilj da napravi razliku između set-plesova koji se baziraju na kadrilu, a za koje se smatralo da su „uvezeni“ iz Britanije ili neke druge strane zemlje, i svih ostalih plesova. Conradh na Gaeilge (The Gaelic League, Gelska liga) je organizacija čija je svrha da održi irski jezik u Irskoj.

Céilí je imenica, izvedena od prideva céilí. Kejli predstavlja narodno okupljane uz irsku muziku i ples. Kejli-ples je specifična vrsta irskog plesa. Neki od céilithe (množina od céilí) sadrže samo kejli-plesove, neki samo set-plesove, dok neki od njih predstavljaju mešavinu ova dva. Reč kejli je izvorno oznacavala okupljanje suseda u kući radi zabave koja je podrazumevala sviranje, plesanje, pevanje i pričanje priča. Danas označava neformalno veče s plesom. Tokom prve polovine 19. veka takve su se priredbe cesto održavale na raskrsnicama ulica.

Struktura

Moderan oblik kejli-plesa je kodifikovan početkom dvadesetog veka od strane Gelske lige, koja je istovremeno ustanovila da se taj oblik koristi za takmičenja u plesu. Pored toga da se ruke moraju držati pored tela, za kejli-ples je danas bitno i držanje, otvorena stopala, igranje na prstima (s tim što ovaj stav nije isti kao baletski), ispravljene noge i stopala, kao i oštri pokreti, koji se isto tako mogu videti i u solo-plesovima, ali teže da umanje značaj udaraca stopala.

Kejli-ples može izvoditi samo troje ljudi, ali isto tako i šesnaestoro. Kejli-plesove takođe može da igra neograničen broj parova u dugoj liniji ili u krugu (kao što je to slučaj u „Shoe the Donkey“, „The Walls of Limerick“, „The Waves of Tory“ ili „Bonfire Dance“). Kejli-plesovi su obično brzi i složeni. Na društvenim okupljanjima kejli-ples se može igrati tako da se za vreme plesa najavljuju naredni koraci, kako bi se novajlije lakše uklopile. Céilí (prema irskom reformisanom pravopisu) ili Ceilidh (prema škotskom i gelskom pisanju), u svakom slučaju izgovoreno kao „kejli“, predstavlja tradicionalni gelski društveni ples u Irskoj i Škotskoj.

U različitim delovima Irske na dan Svetog Stefana (St. Stephen's Day, 26. decembar) Wrenboys (pantomimičari) slave Wren Day tako što stavljaju maske od slame, oblače raznobojnu odeću i paradiraju gradovima i selima, praćeni tradicionalnim kejli muzičkim grupama. Ova tradicija se takođe održava (ili je održavana) u različitim delovima Britanije, naročito u Velsu.

 

Evo nekih od najpoznatijih kejli-plesova:

Sweets of May je nastao u okrugu Arma (County Armagh) početkom devetnaestog veka. Veruje se da je inspirisan plesom vila na Majsko veče (May Eve – 30. april). Navodno je jedan stari profesor plesa, vraćajući se te večeri kući sa kejlija, prošao pored vilinskog dvorišta i video „the wee people“ kako izvode ovaj ples. Kada bi plesači pljesnuli rukama (zvoneći zvonima) svi zvonoliki cvetovi (ljutići, zumbuli) tresli su se na svojim stabljikama, zvoneći u skladu sa melodijom.

Bonfire Dance je divan i jednostavan stari kružni ples u kome su stari i mladi igrali oko logorske vatre. Broj parova nije bio bitan ali najčešće ih nije bilo manje od šest. Plesači su stajali u krugu, okrenuti ka logorskoj vatri u centru. Žene su stajale desno od svojih muških partnera. Ovaj ples ima veze sa starom tradicijom, po kojoj se oko logorske vatre igralo na veče sv. Džona (Saint John's Eve, 20. jun). Ako nije bilo moguće zapaliti pravu logorsku vatru, stavljalo bi se nešto u cenar što bi je predstavljalo.

Harvest Time jig je ples sa zapada Irske i datira iz osamnaestog veka. Kod ovog plesa je neobično što ga igra upola manje muškaraca nego žena. Muškarac stoji u sredini između dve žene koje ga drže za ruke. Ovaj ples je nastao u vreme žetve, kada je bilo manje muškaraca, jer su tada stotine žetelaca napuštali domove u potrazi za poslom u drugim oblastima, gde je bilo obilje posla, vraćajući se kući kada bi sezona bila gotova.

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: erinsfiddle@gmail.com

            

© 2015 Erin's Fiddle