Sean-nós

Šan-nos (sean-nós), što na irskom jeziku (Gaelige) doslovno znači „stari stil“ ili „na stari način“, predstavlja formu starog solo-stepa. U karakteristike šan-nos plesa spadaju perkusivni koraci, opuštene ruke i gornji deo tela, koraci koji se igraju nisko i na podu, samoizražavanje, improvizacija, kao i akcenat na povezanosti između koraka i muzike. Većina šan-nos plesača radije igra uz pratnju jednog muzičara. Melodeon (vrsta orgulja) ili akordeon (ručna harmonika) su najčešći izbor za muzičku pratnju kad je u pitanju šan-nos ples.

Šan-nos generalno ne spada u takmičarske plesove, a plesači svoje tačke najčešće izvode u kućama, pabovima i na kejli-okupljanjima. Najveće okupljanje šan-nos plesača se održava na godišnjem festivalu An Oireachtas na Gaeilge, koji slavi irski jezik i na kome se održavaju najprestižnija takmičenja u šan-nos plesu i šan-nos pevanju.

Šan-nos ples je oživeo u poslednjih desetak godina sa porastom interesovanja ljudi svih godišta, koji korake ovog plesa uče na časovima i radionicama. Nove šan-nos plesne zajednice se pojavljuju i van Irske, kao na primer u Sjedinjenim Državama i Australiji.

Na našim prostorima se šan-nos stil plesa može videti od 2014. godine, kada su pojedini plesači u Beogradu počeli samostalno da ga uvežbavaju. Trenutno se u okviru škole Erin's Fiddle može učiti i ovaj stil plesa.

Stari step-ples (old-style, munster-style sean-nós dancing)

Irski ples je zaista počeo sa mornarima. Kako bi se zabavili, obuvali su svoje cipele i igrali na palubi brodova. S obzirom na to da na brodovima nije bilo mnogo mesta za držanje bilo čega sem najpotrebnijih stvari, plesači nisu imali muziku. Igrali su a cappella. Stari ples (povezan sa tradicijom, ali drugačiji od šan-nos plesa) razvio se krajem 18. i početkom 19. veka iz igranja putujućih učitelja irskog plesa. Učitelji su polako oblikovali i transformisali kako solo, tako i društvene plesove. Današnji učitelji starog irskog stepa mogu da nađu korene svojih koraka direktno se vrativši u 18. vek.

Učitelji irskog plesa su doterali i kodifikovali irske domaće tradicionale. Pojavila su se pravila o gornjem delu tela, kao i poziciji ruku i stopala. Takođe, učili su plesače da svaki korak odigraju dvaput – jednom levom i jednom desnom nogom. Plesači koji se bave starim irskim stepom igraju sa rukama slobodno (ali ne kruto) pored tela. Igraju na ograničenom prostoru i akcenat je na perkusivnim zvukovima koje proizvode prstima.

Učitelji irskog plesa iz ovog perioda su takođe napravili koreografije i smislili određene korake za određene melodije tradicionalne muzike stvorivši solo set-plesove kao što su Blackbird, St. Patrick's Day i Job of Journeywork, koji su se održali i u modernom irskom stepu.

Set plesovi

Istorija

Irski set-plesovi (različito od solo-set plesova) su nastali krajem 18. i početkom 19. veka od kadrila iz Francuske, kao i od sličnih plesova iz Škotske i ostalih zemalja. Ovi plesovi su doneti u Irsku i podučavali su ih učitelji irskog plesa, koji su ih prilagodili irskoj tradicionalnoj muzici i izmenili i razradili kako bi pokazali svoje plesno umeće. Vremenom se lokalni „set“ u različitim delovima zemlje zadržao i ljudi su ga igrali na raskrsnicama i u kućama, čak i kada je Katolička crkva Aktom o javnim plesnim dvoranama (Public Dance Hall Act) 1935. godine pokušala da ih suzbije. Dok su kejli plesovi univerzalni i gotovo isti svuda u zemlji, set-plesovi se znatno razlikuju od mesta do mesta. Set-plesovi su najbolje očuvani u onim delovima zemlje koji se najstrože drže svoje tradicije. The Comhaltas Ceoltóirí Éireann i Gaelic Athletic Association su počeli da sponzorišu takmičenja 50ih i 60ih godina 20. veka a 80ih i 90ih se naglo vratila popularnost set plesova. Danas postoji otprilike 100 različitih setova, sakupljenih sa lokaliteta na teritoriji cele, iako se smatra da se samo nekoliko njih igralo u kontinuitetu kroz istoriju, uključujući Caledonian, Connemara, Cashel i Sliabh Luachra.

Struktura

Set-plesovi se igraju sa četiri para, koji uglavnom (ali ne uvek) stoje u formaciji kvadrata. Najčešće su podeljeni u nekoliko „figura“ (uglavnom 5 ili 6, ali može ih biti u rasponu od 2 do 9). Set-plesovi se igraju na celom stopalu i uglavnom se izbegavaju skokovi i kretanje kojih ima u céilí plesovima. Za razliku od kejli plesova, set-plesovi su zadržali jake regionalne varijacije u samom stilu igranja. Setovi iz Korka (Cork) i Kerija (Kerry) se naročito oslanjaju na džigove i polke, koje muzičari iz ovih oblasti veoma dobro sviraju, dok se setovi iz Klera (Clare) igraju uz ril, koji ljudi odavde naročito vole. Setovi iz severnog Klera, poput Clare Lancers, se igraju mekim, klizećim stilom, dok se setovi iz drugih delova Klera igraju sa bateringom koji podseća na stil igranja učitelja starog irskog plesa na malim platformama.

Irski set-ples je popularan kako u Irskoj, tako i u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Australiji, Evropi. Društveni set-ples uglavnom nije takmičarskog karaktera, ali Udruženje muzičara Irske (Comhaltas Ceoltóirí Éireann) održava takmičenja. Termin „tradicionalni set-ples“ takođe opisuje različite tipove takmičarskog solo step plesa, koji se uči u školama irskog plesa.

Fotografija:  http://www.setdancingnews.net/

 

Ana Kotevski  +381 63 615 880 / E-mail: info@erinsfiddle.com

            

© 2015 Erin's Fiddle